Osvetljenje – kako može da se proizvede i koristi. Godine 1890. nekih četrdeset godina pre nego što je u industriji ’pronađena’ fluorescentna sijalica i plazma lampa, Tesla ih je pravio i koristio u svojoj laboratoriji. Na Svetskoj izložbi 1893. godine u Čikagu Teslin paviljon je izazvao najveće interesovanje. Izložio je fosforescentnu rasvetu koja je napajana bežično, preko polja visoke frekvencije. Teslina ideja da iskrivi staklene neonske cevi i tako ispiše imena poznatih naučnika bila je inspiracija za prve svetleće reklame. Posebna atrakcija je bilo to što je na podijumu iz svoga tela zračio svetlost, a kroz prste je ispuštao laserske zrake. Još uvek nemamo objašnjenje kako je uspevao to da uradi. Nekom novinaru je rekao da u tom trenutku nije bio spreman da otkrije šta je izvor ove energije.
Radio – Vrhovni sud Sjedinjenih Država je 1943. godine oborio Markonijev patent, jer je bilo dokazano da je Tesla izumeo i patentirao radio mnogo godina pre Markonija. Ipak i dalje u udžbenicima čitamo Markonijevo ime.
Daljinsko upravljanje – Tesla je demonstrirao prvi model broda na daljinsko upravljanje 1898. godine.
Induktivni motor na naizmeničnu struju – Teslin pronalazak ovog električnog motora sa obrtnim magnetnim poljem, koji je patentiran 1930. godine, je iz osnova promenio život ljudi. Koristi se u mnogim aparatima koji su u svakodnevnoj upotrebi: mašine i aparati u domaćinstvu, industrijske mašine, disk drajveri, električni satovi, pumpe za vodu, industrijski ventilatori i kompresori, itd. Nakon svih ovih godina, konačno je popularizovano Teslino ime vezano za ovaj izum zahvaljujući električnom automobilu Tesla.
Robotika – Tesla je izjavio: „Svakom svojom zamisli i svakim svojim delom, što i dalje činim, na svoje veliko zadovoljstvo, dokazao sam da sam automat pokrenut snagom koja je posledica spoljašnjih uticaja na moje čulne organe; i mislim i delujem i krećem se u skladu sa tim uticajima.“ Tako ga je njegov genijalni izumiteljski um doveo do koncepta za izradu robota. U Srpskom žurnalu elektro-inženjeringa objavljenom 2006. godine može da se pročita o njegovoj viziji budućnosti u kojoj su inteligentni automobili, roboti koji su na usluzi ljudima, upotreba senzora i automatizovanih sistema.4 Međutim, Tesla je napomenuo da bi se trebalo držati nekih ograničenja pri upotrebi robota.
Laseri – koji su značajno unapredili hirurgiju, a koji su takođe u širokoj upotrebi kod digitalnih medija. U julu 1934. godine u časopisu „Njujork san“ [New York Sun] objavljen je članak pod nazivom „Tesla je pronašao zrak mira“ u kome je Tesla objasnio ovaj svoj izum. Tom prilikom je izjavio da je planirao da ga predloži u Ženevi kao garanciju mira, jer bi i sasvim male zemlje mogle u odbrani da koriste ovo oružje kome ništa ne može da se suprotstavi. Nadao se da bi tako mogao da se spreči Drugi svetski rat. Taj izum se sada naziva „Zrak smrti“ i inspiracija je za filmove naučne fantastike, kao što je Lukasov „Rat zvezda“.
Rendgenski zraci – koji se koriste u medicinskoj dijagnostici, kao i Kirlijanova fotografija kojom može da se snimi energetsko polje – su modifikacija Teslinih izuma.
Bežična komunikacija i neiscrpna besplatna energija – ova dva izuma su neminovno povezana, jer su oni bili glavni razlog zbog koga je elita moćnika učinila sve što je bilo u njihovoj moći da diskredituje Teslu i da se njegovo ime izbriše iz istorije. J. P. Morgan je finansirao Teslu sa 150.000 dolara da izgradi kulu koja bi koristila prirodne energije univerzuma i mogla da odašilje bežičnu energiju i širok spektar informacija, uključujući pisanu, audio i vizuelnu komunikaciju. To je bila prva bežična komunikacija u svetu – ili prvi internet. Međutim, kada je Morgan shvatio da je Teslina namera da omogući da ljudi mogu da imaju potpuno besplatnu električnu energiju na čitavoj planeti, kao i da razmenjuju informacije i podatke kroz mrežu koja bi pokrivala ceo svet, smesta je prekinuo da podržava ovaj projekat. Besplatna energija?! Ne dolazi u obzir! Kakvu korist bi on imao od energije na koju ne može da stavi merač i koju ne može da naplaćuje? To bi u potpunosti oduzelo njegovu moć, a i moć čitavoj grupi ljudi koja vlada. Teslina laboratorija je spaljena do temelja.
Možemo još da pomenemo da je Tesla otkrio elektron, izumeo radar, rotaciono magnetno polje, Tesla kalem, disk-turbine za rotacione mašine, pojačivač transmisije, elektro-terapeutske aparate, aparate za proizvodnju ozona i još mnogo toga. Tesla je radio i eksperimente sa „sredstvima za komunikaciju koja mogu da stanu u šaku i koja bi bila pojedinačno kodirana na različite frekvencije“, kako je objašnjavao Morganu. To je bila preteča ‘pametnih’ mobilnih telefona.
Projekti Nikole Tesle koji nikada nisu bili realizovani
Tesla je radio sa terestrialnim statičnim talasima, sa nehercijanskim talasima (koje mi sada nazivamo „Tesla talasi“), sa kosmičkim zracima i sa energijom radijacije. Za sve ove talase se ranije nije znalo u fizici. Još uvek je enigma u savremenoj nauci šta su ove energije i kako mogu da se koriste. Mnogi od Teslinih izuma ni do današnjeg dana nisu realizovani, barem ne na način na koji je on želeo da budu korišćeni. Tesla je objavio 29. februara 1920. godine u Sirakuza Heraldu [Syracuse Herald] u Kaliforniji, da je pronašao na koji način možemo „da pustinje pretvorimo u plodnu zemlju i da napravimo jezera i reke skoro na svakom mestu gde poželimo“ skoro bez ikakvog napora. U decembru 1892. godine Tesla je objavio tekst pod nazivom „O rasipanju električne energije hercijanskog rezonatora“ u kome je objašnjavao da njegov novi transformator ne radi na principu elektro-magnetnog indukcionog polja, već po principima potpuno novog domena fizike, po sasvim novim zakonima koje je on nazivao „dinamičke elektrostatične energije“. On u ovom članku opisuje samoaktivirajuće mašine koje bi crpele energiju iz ambijentalnog medija; generator koji ne koristi naftno gorivo. U novinama „Dalas Morning Njus“ [Dallas Morning News] je 1931. godine objavljeno da je Tesla preinačio „Pirs-Erov“ [Pierce-Arrow] automobil; zamenio je motor električnim motorom naizmenične struje, dodao antenu i kola su mogla da razviju brzinu do 140 km na sat koristeći „električnu energiju prikupljenu iz vazduha. [Automobil je pokretao] neiscrpni i besplatan izvor energije sa apsolutno nula gubitaka.“ U 1933. godini je za „Njujork Ameriken“ [New York American], u članku pod naslovom „Prema tvrđenju Tesle, uređaj koji koristi kosmičku energiju“ izjavio: „Nova energija za pokretanje mašina u svetu će biti snabdevana iz energije na kojoj funkcioniše univerzum, iz kosmičke energije za koju je glavni izvor na zemlji sunce i koja je svuda prisutna u neograničenim količinama.“ Tesla je govorio o energiji iz ‘aktivnog medijuma’ i bio je sasvim samouveren kada je rekao: „Električna energija je prisutna svuda oko nas u neograničenim količinama i ona može da pokreće mašine u celom svetu, bez upotrebe uglja, nafte, benzina ili bilo kog drugog uobičajenog goriva.“